полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу. Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час! Свак честита проту и дружини, на шкару се здравице редају без престанка. Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево. Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози. Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним фиљугама и лађама властела пут Ријеке. Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника. Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало