и Грком. — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника: Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“

У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао. Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару. Низ луку и уз луку лете танане фиљуге, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице. На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи. Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни. У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“. Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по полугама и

Метаподаци

  • Причек Цара Душана у Дубровнику год. 1349. : историчка новела из XIVв. : ELTeC издање
  • Вулетић-Вукасовић, Вид (1853-1933)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Матица српска COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1912 - Дубровник
  • Лиценца