лице. Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље? Славе га части и воли... Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти. Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити... Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са Кашћела. Народ се утишао и слуша. Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи. Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што... — Закључак је би свечан: — Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем