III.

На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора. Ту је силна војска у Бишцу и наоколо. Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца. Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца. У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед. Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке. Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша. Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима. Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан. Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица. Само мало говори, а више гледа и мисли. Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош.