Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион. Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе. Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима. Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града. Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви. И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета. Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе