оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни... Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу! Благословјен, који долази у име Господа! Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...