Велико је весеље на Славину прстеновању. Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила. Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња. Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град. Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар. Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна. Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку. Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља