кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно: Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић. Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа причек царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе. По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора. Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе,