лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:

„Свети душе, дај нам слогу, снагу, Благослови отаџбину драгу; Благослови владаоца, Дај у њему земљи оца, Њиме примјер како ваља Ићи смјело дичној мети, Како ваља Србин бити, За род живјет — ил’ умр’јети!“

Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином. Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике. Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице. И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце. Цар је опета уочио, омилила му да

Метаподаци

  • Причек Цара Душана у Дубровнику год. 1349. : историчка новела из XIVв. : ELTeC издање
  • Вулетић-Вукасовић, Вид (1853-1933)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Матица српска COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1912 - Дубровник
  • Лиценца