али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...

Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице. Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер. Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:

„Убој! за народ свој! Не знамо, браћо драга, Каква је врашка снага, Ал, нек су сами лави, Душан ће да их смлави, Звјерска је њина груд — Ал, ту је страшни суд! За народ свој Напред — У свети бој! — У бој!“

Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина

Метаподаци

  • Причек Цара Душана у Дубровнику год. 1349. : историчка новела из XIVв. : ELTeC издање
  • Вулетић-Вукасовић, Вид (1853-1933)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Матица српска COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1912 - Дубровник
  • Лиценца