на влагу; само што вода не цури из зидова.

У другом одељењу седео је један Шваба, а предсобље је било заједничко. Имао је жену и двоје деце... Са псима је био и сувише богат, имао их је шест — пола туцета! а и у мачкама није оскудевао,... читава менажерија.

Кроз два-три минута изиђе и госпођа из собе. Нисам знао шта јој је: час се прихвати за један зид час за други...

Једва дотетура до врата од оног ходника, па кад их отвори показа прстом и рече:

— То је кујна...

Она се за тим тетурајући врати у собу, а ја уђем с торбом у кујну!... Кажем ти: три метра ходник није дужи, колико и соба, а једва један широк. У њему ништа друго не беше сем једног малог са свим расклиматаног стола, шпархердића, једне столице са пропалим седиштем, буренцета за воду, два крчага, два-три гарава лонца и две шерпе од земље на прозору; неколико тањира, виљушака, ножева и кашика на шпархерду, а то беше све до крајности прљаво и масно, и сваки је суд био окрњен; испод шпархерда мало ситних дрва, једне метле на сред пода и сувише много ђубрета разбацаног на све стране... Нико не би могао одмах познати од чега је под: да ли од цигле, даске или земље. Личило је више на свињац него на кујну!...

У зид, иза шпархерда, беше закуцан један повећи ексер о који обесих целу своју имаовину — торбу.