јурнем на њу и зграбим је за косу, што је јако изненади и збуни, јер се томе није надала... Наста прави дом: испретурасмо столице, изломисмо неке судове, просусмо воду што сам донео... Читав дар-мар. Кад се обоје толико уморисмо, управо кад изгубих и ја и она вољу за даљи бој, прекидосмо битку... Обоје смо били изгребани по лицу и крвави; њој марама беше спала, па се просула рашчупана коса; леви јој рукав беше са свим оцепљен и срозан низ руку.

— Тепи ја покасала, свињи једно, — дере се она, — ток моја прат дође!

— Валах показаћу и ја теби несрећо мађарска, - одговорих јој а сав сам дрхтао од љутине.

Она се уми, очешља и пресвуче реклу. Тиме баш осећах да сам у праву и да противу мене не сме ништа да предузима; јер да је што хтела чинити она би онако рашчупана и поцепана отишла госпођи.

Чим је била готова она дуну на врата и оде... Сигурно да тражи „прата“ те да му се пожали. Она на капију а ја уз степенице пред госпођу... Испричах јој све, ништа нисам сакрио.

— Та-а-ако, — развуче госпођа равнодушно кад бејах готов, — видићу ја шта је то било док дође господин...

То је све што рече. Ја изиђох из собе, сиђем у кујну и умијем се. Није потрајало ни десет минута дође и господин; јер је било већ време вечери. Одем да му скинем чизме,...