Дође и тај жељени дан - почетак школе. Она ми је била место за одмор од великог домаћег посла; јер сам мирно могао неколико сахати дневно седети.

Код куће нисам могао ништа учити, а нисам имао ни одакле; јер не могох купити ни једне књиге, и на крају октобра, прочиташе ми две двојке.

Размишљао сам шта да радим... Ако у овој кући останем пропашћу. Истина здравље ми се беше потпуно повратило, али која вајда кад нисам могао ни један тренутак на учење употребити. Распитивао сам за друго место код својих школских другова, са којима сам се већ био добро упознао, али узаман.

Радио сам у кући као роб... Милошћу мађаричином украти ми се доручак, па, Бога ми, почех добијати и врло слаб ручак и вечеру, а никоме се за то нисам смео потужити; јер је Ида у кући боље стајала него ја, и она је могла са мном чинити шта је хтела.