МЕСТО ПРЕДГОВОРА

Пишу се у нас (и ако нам је млада књижевност) многе и многе књиге с разним циљевима и побудама. Мало њих пишу славе ради, а многи пишу ћара ради, и ако се у нас до сада могло само штетити на књизи. Износим на свет причање Миланово о његовом школовању из чисте љубави према свима онима, који су се на овакав начин намучили и напатили, те познадоше сву јаву и горчину живота још у то доба, које остали помињу као доба среће, срећне безбрижне младости и детињства. Па ипак многи од ових сиротана пробијајући се кроз такве муке могоше да уче и да се школују и тако постану узор карактери и спремни радници на просветном и културном пољу и то баш у пркос страшне судбине, која овако сироту нејач остављену самој себи, немилосрдно гура у пропаст или им досуђује да постану опасни и штетни чланови друштва.