— Са овим се није шалити, — рекох трчећи низ степенице.

— Зове те господин, — рекох Иди, којој још нисам знао име, — одмах иди.

На ђавола беше и она љута као паприка; Бог свети зна за што.

— Идиш ти до врага, ја нисам твоја трук, нити с тепе свињи чувала... Труки пут чеш топијеш ова оклакија...

— Шта ли је сад овој? — упитах се за себе, — шта хоће да ми је знати?!...

Она оде горе па се у брзо врати са чизмама у руци.

— На, ови чисми после ручак чистиш, — рече и баци чизме за врата.

Сретно се, Богу хвала, сврши и ручак. Ја почнем да чистим чизме, али нисам умео; јер дотле никад викс нисам ни видео. Ида ми показа, али бадава не иде,... сав се ознојих.

— Ти чеш млого батине извучеш, — рече она истргнув ми чизме из руку.

— Ама шта је овима?! — говорах у себи, — који им је ђаво, хоће све да за један дан научим!!

Нисам знао шта је Ида у овој кући нити ко је она... Нисам ни слутио да је и она слушкиња.

Другог ми је дана већ било мало лакше, т. ј. навикох се колико толико... Следећих дана посао је био исти као и првог,... нисам имао ни тренутка одмора. Свако јело нисам могао јести. У вече се легало доцкан а у јутру устајало рано... Из дана у дан бивах