Ја у ствари нисам никакве хаљине ни имао: на мени гаће и кошуља, што је већ било прљаво, и још једна чиста у торби.

Ида се спреми за пијац. Мени утрапи у шаке једну грдно велику корпу која беше гдегде жицом уплетена. Одосмо на пијац и, после једног сахата, вратисмо се кући са пуном корпом, коју сам једва носио управо вукао. Кад дођох био сам сав од зноја мокар.

Тек што мало оданух, поче Ида командовати: те ово, те оно. Наређиваше у један мах стотину послова.

— Узмиш сад ове судове, — рече ми она показујући на две велике канте, — па идеш на чесма и донесеш вода,... - тамо где сам те јутрос нашла, па после лепо почистиш ту пред кујна и нацепаш трфа, па кад с тим путеш котова очистиш ова чисма,... па ја тепи већ после још касала шта радиш!...

Због навале задржах се на чесми подуже, а код куће затекох Иду где грди и ларма, што ме нема тако дуго. Испричах јој како су ми на чесми једну канту испразнили док сам другу наточио, нашта она рече:.

— Ти трепаш боле пасиш, а сад узмиш метла и чистиш.

Гледам, Боже, и ону метлу!... Код нас су од брезовог прућа па дугачке а шта је ово?!

— Не кледиш ту него чистиш, — продера се Ида.

Ја почех чистити, али сам био невешт

па не иде... Примети то Ида па истрчи из кујне, истрже ми метлу из шака па поче: