на столици а пребацила ногу преко ноге и пије каву као какав паша. Пред њом на поду ваљаше се један мушкарац до две године...

— Полубиш госпоја рука, - рече ми Мађарица, која стаде поред пећи подбочивши се — и усмеш капа от клава...

— Ја скинем мој фесић и приђем да пољубим госпођу у руку.

— Жив био, жив био, — рече ми ова, — а одакле си ти?...

Ја јој казах.

— Па хоћеш ли код мене да послужујеш?

— Хоћу, али само ако могу ићи у школу.

— Па дабогме да можеш.

— Онда хоћу.

— Е лепо, ја ћу ти дати четири динара месечно као плату, а поред тога имаћеш стан и храну, па ако будеш добар добићеш и друго што,... јеси ли задовољан?

— Јесам, — одговорих.

Сад иди са Идом нека ти покаже где ћеш спавати, па ако имаш каквих ствари ти донеси и онда гледајте посао... Треба да научиш ред док не пођеш у школу... Ида ће ти већ показати.

— Молим, коспоја, ви мени спремила паре, идимо одма на пијац, рече Ида госпођи а за тим мени:

— Како се ти свала.

— Милан.

— Опешенак,... идиш с мене доле у кујна, — рече и пође на врата а ја за њом држећи фес у руци.