после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.

IV.

— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.

Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава. Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка. Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.

— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.

— Израђено је то све, сутра ће се донети. Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.

— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав. Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба. Тако ће бити и с вашом квартирином.

— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.

— Здравља, Боже! Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.

— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.