како треба. Док то сам не види, ако је у истини витез, сан му ноћас на очи пасти неће. Кад легнете немој га много заговарати, јер њему ваља зором полазити натраг к своме господару. А и ти, синко, потеци зором на Змајев Вис; разви нашу заставу, спусти под њу мехове с вином, искупи око ње бубњаре и трубаче, нека ударају у бубње и нека дувају у трубе, а огласнике пошљи по селима и засеоцима, нека викну да нам требају драговољци, јер нас Господин Кнез зове на Косово, да одбијемо Агарјанску силу од наше Хришћанске земље!“

„Хоћу ли им казати како Господин Кнез куне великом клетвом ко може да дође а не дође?“ питаше Ристивор.

„Како ћеш им то казивати, кад то Господин Кнез није писао народу него војводама и кнезовима, великој и малој властели од ове земље?!“ беше одговор кнежев. „Ако на кога падне клетва пашће на господу; није њу Господин Кнез намењивао јадној сиротињи!“

И стари кнез затвори врата од дворане у Новој Кули.

IV

Ристивор је, по жељи Ивановој, наредио те млађа чељад простре постељу за Ивана у куту према његовој постељи у једној по широкој соби при земљи одмах испод терасе.