Дугачка зидина на десно од огњишта била је окићена, и готово сва застрвена, штитовима, панцерима, клобуцима, мачевима, копљиме и буздованима. У њој су били просечени уски а високи прозори, који пропуштаху у трпезарију благу светлост са севера.

Дугачка зидина према овој, а лево од огњишта, исписана је била сва великом сликом онога удеса, од којега се властелинска кућа Голубовића прозвала Орловићима. Кад гледалац стане према средини слике онда види десно од себе широко поље зелено, кроз које вијуга бистра речица, из које сребрне пастрмке искачу као да огледају е да ли би по зраку полетети могле; изнад тога поља у позади издиже се вис с боровима и јелама; више њега голи сиви крш по врховима којега виде се многа орловска гнезда, из којих гладни орлићи пружају голишаве шије своје. По средини слике пукла, докле око допире, њива са златним класјем, које сељани и сељанке сребрним срповима обарају. У самом левом куту слике висок и гранат храст; под њим шарене простирке, подглавњаци, дрвене заструге с јестивом, шарене чутуре, гомилице од јабука и другог воћа, венци од плавог и црвенога цвећа пољског измешанога са јечмовим класјем. Мало испред њега, под сунцем а до првога везаног снопа на њиви, колевка од шимширова дрвета, — пуна извезених белих тканина, и опет празна јер у њој не бејаше чеда. Испред