принесе светњаке са воштаницама. И сама дохвати један и стаде Боривоју с десне, док Ристивор држаше други светњак с леве стране младом кнежевићу, који, прав као прави млади бор, стојаше само на један корак од старога кнеза у великој храстовој столици. Изгледаше као да се врши неки чин из свете летурђије.

„Има овде две књиге!“ рече млади кнежевић. „Једна је уметнута у другу. Ево да ти читам шта војвода пише!“

И онда Боривој узе да чита на глас, разговетно и размерено:

„Од Војводе Радича кнезу Градоју, љубимом ми пријатељу, срдачно поздрављење. — Да знаш, кнеже, ево дође књига од Крушевца, од Господина нам Кнеза Лазара. Ево ти препис од ње па види шта пише. Ја знадем Господин кнез не мисли на тебе. Твоја је кућа ономлане на Плочнику дала многославни прилог у славној крви својој. И Господин Кнез и сва Србадија знаде колико си јој од педесет година амо на бојиштима славу дизао. Знамо да ти је грдна жалост за сином, онаким соколом, крила поломила теби, седи соколе, обрано наша на крајини. Немој трудити своју старост. Немој нам слати ни дете Боривоја. Пошљи кога од своје властеле, нека доведе што више добро опремљених војника. Ако стигну на збориште код мога двора у Недељу пред Видов Дан, добро је. И ето ти препис од књиге Господина Кнеза. И од Бога ти здравље!“