им је учитељ показивао школске ствари, други пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку итд. Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља. Он ће ти увек тако лепо приповедати, па ћеш увидети како пролази онај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша. Зато синко слушај свога учитеља! Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“. Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем. Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом