да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам кући!
Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!
Ето таки беше отац малога Добривоја.
А каква му беше мати?
Мати му беше права Српкиња. Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита. Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом познаваху сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.
Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље. Свима
