Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети. Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.

9. Миланови јади.

Кад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи! Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдоглавости нанело многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова — молим ти се као благом