да је Милана ма на који начин нестало са овога света.

Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет. Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио. Најпосле мало по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана. Још му је само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, Милане! Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала! Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“

А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљеном расту? Камо је отишао? Чиме се бавио? и т. д.

Метаподаци

  • Конац дело краси : српској младежи приповеда Душан Ђурић : ELTeC издање
  • Ђурић, Душан (????-????)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Ј. Радак COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1896 - Вел. Кикинда
  • Лиценца