пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.

Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд. Што је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.

Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути. Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, у кујну, у коњушницу и свуд завири и у најмањи кут. Нигде Милана.

„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!

Метаподаци

  • Конац дело краси : српској младежи приповеда Душан Ђурић : ELTeC издање
  • Ђурић, Душан (????-????)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Ј. Радак COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1896 - Вел. Кикинда
  • Лиценца