су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова. Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.

Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем. Ови одмах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити. И збиља се уверио. Добривој је лежао на трави блед као крпа. Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се