свем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио. На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један другога о које чем. Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.

На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?

„Ја могу“! рече Милан одважно.

Сви се другови загледаху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?

„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што