дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.
„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.
„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.
„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?
„Ни-и—и сам“ !
„Па да што су ти усне црне“?
„Јео сам пекмеза“!
„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.
Милан је почео сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.
„Истину говори“! викну чика Младен.
„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно...
