намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.

У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —

Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.

Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.