Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.
За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.
4. Распуст и Миланова завист.
Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио. Радосна деца клицајући и певајући песму: „Ђачки растанак“ разиђу се сваки својој кући.
Добривој и Милан одоше право кући.
