Пре сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе. Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали. Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.

По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.

Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.

Чича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу,