На крају крајева поред свих мисли и младих снова није ни покушала да добије протекцију од духовног лица и сва се њена уметност свела на малање цвећа и предавање цртања. А жељу за Русијом је задовољавала шетњом по белим пољима далеко иза града са каљачама на ногама и капуљачом на глави, и читањем руске књижевности. Руске књиге су преплављале њену собу. Библиотека јој је стојала на расположењу: кауција се није плаћала. Она је тој установи била врло захвална и књиге брзо и исправно врачала.

Само је читала. Никуда није ишла, ни у посете. ни на забаве. Љубазни грађани, у почетку, кад је дошла у њихову варош, позивали су је, али кад се она показала тако дивља и неприступачна, они су је мало оговарали, па је оставили на миру. А то је било све што је она од људи захтевала. Била је скромна и горда у исто време, и више свега се бојала да се упознаје с младим људима. Дешавало се да пође