моли и да пронађе кога треба молити. А снежна Русија била је сувише далеко да се у њу оде пешке.

Могло би се рећи да је она тада имала двадесет година и две љубави које су одржавале равнотежу на теразијама њенога срца. Изгледа да је данашња младеж зрелија и практичнија. Њој то није симпатично. Она воли себе из онога доба.

Она је већ дуже време била атеиста и то не равнодушан филозофски какав је доцније постала, већ страстан толико да је то већ била друга вера. Па ипак: толико је била занета Русијом да се хватала и за обећање једнога културнога свештеника који јој је предлагао да јој преко једног духовног лица изради од митрополита стипендију да у Русији изучава живопис икона. Мало јој је била мучна та мисао, али је њу поклапала друга: да не мора веровати ко мала иконе. Она је веровала да поред икона може изучавати и световно сликарство и постати барем шегрт Рјепинов.