Калуђер из Русије.

На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи. У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања. Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.

И осећала да откад ништа не жели, много добија.

Пролеће око ње, одевено у беле и ружичасте велове бехара и у зелену свилу младог лепљивог лишћа, нежно и раздрагано, раскошно је расипало своју младост и мирисало је на љубав. У гају запеваше славуји. Обузе је нека драга туга и она поче да се сећа.

Било је то године 1902. кад је започела преписку са њим. Њихово се