Он је то њено добро расположење једва дочекао и тако су се помирили без речи после свађе без речи.

Али 1904. године почетком маја она изненада отпутова у Баварску. Добила је најзад два месеца одсуства тако да са распустом буду четири и у највећој радости и журби отишла.

Судба је хтела да тако прекину преписку. Кад је стигла у Минхен, нашла стан и школу, она посла једну карту у Русију. Међутим калуђер је био отишао на Крим и послао јој једну карту кући. Тако су се изгубили. Зато се она врло изненади једнога дана кад у сликарској школи доби од њега карту из Далмације.

»Једва сам вас преко вашега рођака нашао. Ево ме у овој лепој српској земљи која тако прија моме мало порушеном здрављу. Како сте ви? Радите ли много? Тако ми недостају ваша писма. Можда ћемо се видети пре него што дођете у Русију«.

Адресу није послао. Разумела је да није стално на једном месту. Чак