требало би га збацити са небеског престола, јер је сувише апсолутиста за данашње демократско време«.

На свршетку писма калуђер је рекао: »Међу министрима, међу професорима, међу људима свих друштвених редова има неваљалаца, па их има и међу калуђерима. Могу разумети ваше огорчење, али сам приметио и једну ноту која ми се није допала: као да вам је било мило да ми то саопштите. Можда се варам? Не, ваш пријатељ неће поцрвенети кад се видите са њим, а нада се да ни ви нећете поцрвенити ...«

»Ја сам већ поцрвенела...« — тако је почело њено идуће писмо.

Он већ давно није више њој писао «многопоштована«, ни она њему »Господине«; њихова су писма сад почињала са »ви« или са »ја«, са »да« или са »не«.

Тако је то трајало годину и по. И онда јој се учини да ће се сва та пријатност помутити.