вреди«. И тако даље. Тада ју је упоредио са Олгом Иљинском из Обломова. Њој је то било смешно. Она је већ опазила да је много боље познавала руску литературу, него »житељ Кијева у ризи«. Она му одговори:

»Трудим се да вам учиним по вољи и да пронађем какве сличности између те красне јунакиње и себе, али апсолутно ничега не могу да нађем, осим ако ви можда налазите да по лицу личим на њу, у вашој замисли. Брат из Русије могао би мало више читати руску књижевност, ако жели да начини какво срећније упоређење«.

То му је дало повода да тражи њену фотографију. Зашто не би знао како изгледа? А он би одмах другом поштом послао њој своју. Она није хтела да му учини по вољи.

»Слику вам нећу послати из егоизма: знам да сте ме замислили боље. Слика је ствар, мртва маска. Она није »лепа идеја«. Волим више да је немате. Изгледа да ми је право да личим на Олгу Иљинску«.