узели »ризу« из егоизма, али је он леп. И мени сте дали лекцију да човек никад не треба да осуђује оно што не зна.

И тако једна бунтовница пружа пријатељски руку једноме калуђеру и мисли да би се стари Бог, кад би га било, осмехнуо на то пријатељство. Само, само да калуђер нема задњу идеју: да поврати вери заблуделу овцу. Ново освојени пријатељ ваш каже унапред: не покушавајте, нећете успети!

Иначе, видите: човек човеку пружа руку чим је лепа мисао долетела лепој мисли«.

Зашто је сагорела та писма? Сад би их тако радо опет прочитала. Сећање на слику није слика, сећање на живот није живот. То је само зрак светлости који случајно пада на један део слике у помрчини, на један део живота и прошлости. И човек који се сећа, живи само једним делом живота.

Он је њој увек писао искрено. И она је њему само истину говорила. Али она њему није говорила све, а чинило