Он никад није осећао жељу да живи у свету и у великом друштву, имао је нарочиту наклоност да студира религију и филозофију и лако је пристао на рођаков предлог. И сад су сви задовољни: владика, мати и млади калуђер. У почетку је и њега мало бунила »риза«, после се навикао, јер хаљина је хаљина, а човек је човек.

Убеђивао је да се у манастиру може живети научничким животом и да

се ниједном није покајао. Описивао је тишину и лепоту своје околине, озбиљне студије на Академији, своје посебно изучавање и намеру да напише историју религија на основу филозофије.

Било је и лепих описа његових шетња у чамцу по Дњепру.

Све је то било још лепше што је било на руском. Није ни осетила како је брзо усвојила тај језик и могла да каже све што је хтела. Садржина је савладала форму као што треба у уметности. И њој се заиста чинила та њихова преписка као мала литература.