та несрећа неће дуго трајати, јер она ако иде у Русију. ићи ће у Петроград, а у Москву и Кијево ће ићи само да види што одавно жели. Тада ће се мало упознати и видети да ли има разлике између човека идеје и човека, тако зване, више животиње. А да ли су у писмима говорили сушту истину, видеће се у очима. Али ако то не буде, ако се не виде, не мари, или још боље. Нека њихова писма остану као књижица чијег писца нису видели и није нужно да га виде.

Он јој у одговору посла малу причу о своме животу. Некако скромно и лепо је говорио о себи. Одувек је нежног здравља и сиромах. Има само мајку која је увек лебдила над њим и била срећна што га има и несрећна што му никакву раскош сем своје .љубави не може пружити.

Кад је био мали, волео је само мајку, а кад је одрастао, заволео је науку више свега на свету. Има једног рођака владику који је обећавао да га школује само под условом да се покалуђери.