— Врло добро — рече она и помисли: »Калуђер, он неће моћи помислити да девојка тражи можда младожењу чак у Русији. Истина, калуђер и Духовна Академија, то је свакако нешто затуцано, али, напослетку, све једно, да пише руски уме, а ја ћу га питати сама о свему што желим знати«.

Замолила је рођака да му ствар објасни. И после неког времена, кад је већ на то заборавила, добије једнога дана две поштанске карте са сликама руских предела и поздравом од јеромонаха М. Како је била плаха и готово унапред нерасположена према њему због његовога позива, она се наљути.

Тада је била и јеку мода скупљања карата. Она му одмах одговори кратким писмом да она не жели то и показа чак и презирање према таквим беспослицама. Објасни му да жели да се дописује са њим што хоће да учи руски, што хоће тамо да путује и што воли да има гласа из Русије која јој се чини као детету нека добра удаљена тетка која је врло мила, јер даје