Bedan, nesrećan, slavan i smiješan, tako je obišao Gjerzelez po carevine. O njegovim doživljajima toga ljeta zna se veoma malo; i on sam ih je odmah zaboravljao. Čulo se samo da je počinio mnoge ludosti radi udovice jednog ušćupskog trgovca i da ga je ogulila neka Jevrejka što je hodila s čalgidžijama iz Selamika.

U oči samog ramazana stigao je u Sarajevo.

Tri dana prije njegova dolaska pogubljena su nad Kovačima, na onom širokom raskršću gdje se sijeno prodaje, oba Morića. Uhvatili su ih u jednoj mehani na drumu koji vodi u Trnovo. Proveli su ih kroz svo Sarajevo. Išli su, vezani, kratkim i oštrim korakom kako stupaju Arnauti; oko njih toske i zaptije. Za njima je ostajao lak oblačak prašine. Svijet se je obazirao.

Kad su bili kroz donju čaršiju, počeše da im dobacuju pogrde. Čaršinlije su skakali sa ćepenaka i mašući bagavim nogama tražili po zemlji nanule.

— Ahaa!

— Hajduci!