говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен. Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам. Једанпут, она рече: »Хуај хаз хи е хуајт хет?«Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне. ) а ја узвикнух: »Вуга!« Учини ми се као да пева вуга. Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух. А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално. Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота! Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...

Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем. По држању краљица, по понашању дете. Као човек слободна, а као дете искрена и природна. Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја... Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор... Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара