се као да по хиљаду пута одриче: »Не! Не! Не!«...
У свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу. То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав. Чула су водила борбу с душом, и победила је душа. Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.
Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва. Моје срце не зна за године. За моју душу године су само уображење.
И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?... Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет. Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена... Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми
Метаподаци
- Американка : ELTeC издање
-
Димитријевић, Јелена (1862–1945)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- И. Ђ. Ђурђевић - 1918 - Сарајево