и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата. У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре. Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«. И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој. Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели... Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа. Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели... Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол... Не, то осећање имена нема. Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати. Писах, писах,