он остаје код куће, ал и ту несме седити бадава, поред књиге мора штогод и кући привредити. Паметан отац неда да га дете вуче за нос. Мора, вели, књигу да учи, па нема каде ништа друго да ради. Такој деци школа је више од штете нег од асне, јер из ње постају лењштине, и после му је бог крив кад у старости млад, мора да будне. Моли се богу ал и ради; није доста само молитве у школи научити, па оно друго све на бога оставити, само оном ко ради бог небрани. Да је бог тео да што мање радимо, он би нам другчији дао пример у створењу света — он би свет за један дан створијо, а шест би се дана одмаро — да је то тео он би наредијо, да један дан једемо а шест да смо сити, ал овако кад трипут на дан морамо јести трипут морамо и радити, из јутра до ужине — за ужину, пре подне, до ручка — за ручак, а после подне до вечере — за вечеру, да морамо и кад спавамо јести и онда би радити морали. То тако требало би из дан у дан подједнако радити, да је ко што није, ал дође време кад се може јести а неможе радити, зато треба у оно време кад је најлакше радити што већма пријонути, па чувати беле новце за црне дане — јер друкчије лењива младост вашљива старост.

Радити треба док се може, само радити — то заповеди божије — то заповести царске незабрањују. Рад је новац, кои можеш ковати колко ти је воља, на погледу читавом свету.

Послушни Мирко никад се није срдио, што, мора и књигу учити, и толико до школе сеоске