уради рукама својима све што је год потребно. Она је као и трговачка лађа, која рану издалека носи, рано ноћу устаје и ома је сготовила јело за све у кући и слушкињама наредила посао. Трудом своји руку тече имање, стегне се пасом и утврди руке своје на посао. Осећа како је добро бити вредном, па јој се свећа негаси сву ноћ. Лактове своје пружа на радњу корисну, и у своје прсти узима вретено. Отвара руке своје сиромаку и длан свој пружа убогоме. Муж јој није у бриги ако се ди закасни. Сви су код ње одевени. Мужа јој поштују људи кад седи у скупштини међу старешинама: Мудро отвара уста своја и пази добро шта ће рећи. Здрављем је и лепотом одевена. Весела је и у старост. Тесне су стазе у дом њен, она у лењости леб свој неједе. Децу своју разумно негује и та ће јој бити срећна. Многе су се ћери обогатиле, но она ји је све превазишла. Претворног угађања, и сујетне женске красоте у ње нема; јер разумна жена јест благословлена, страх Господан дичи ју.“

Чим зора забели свако је у Добреновој кући на свом послу, јер је још у вече све наређено. Слуга намирује марву, слушкиња чисти кућу, домаћица намешта собу и кува ручак а домаћин разгледа ди шта фали, па намешта и оправља. Ако су пољски радови то све још раније мора готово бити. Сунце мора вредног радина на њиви затећи. О пољским радовима мора и мали Мирко у поље, да чува коње, да стере ужа ил да трчка по ово ил оно. Ако је школско време