богу моли, што ми незнамо нетреба ома да кажемо да није, можда бог зна да јесте. Та зар пето није толико пута преко ноћ устајао, кад је чуо анђеле божије ди на небу поје, па уз њи бога славио, а шта знамо како друге животиње - бога славе, можда бело стадо баш онда се тијо богу моли, кад о врућини великој, посагибају једно уз друго своје главе, па тако сложно нефалећи се с’ оним што им је дужност, у миру од срца бога славе, бог који испитује срца он то најбоље зна, а ми смо људи кратковиди, невидимо ни своја леђа, и опет се хвастамо да толико знамо.

У дому чича Добреновом све је чисто и спремљено.

Кад цица малог Мирка више пута урани, седне за крај банка па кваси из уста шапицу своју, па онда њоме по лицу превлачи, стара мајка Миркова навек говори, да ће бити влажна времена, а незна, да се то паметна маца чешља и умива да нејде черупава и неумивена ко крме по свету. У чистоти све се у Добреновој кући на мачку угледало.

Но зацело да неби све у Добреновој кући нако у реду било, да он није имао добру домаћицу. Муж је само гост у кући, а жена је прави домаћин. Добра жена скупља је од драгоцена бисера. Каква је Добренова жена свака би се српкиња могла у њу угледати.

„Срце њенога мужа, сасвим је њојзи предато, и она је срећна шњиме. Целога се живота о његовој срећи бави. Тражи вуну и лан и