беснело наради — одбеже ти тако честит слуга.

А што је побего, кад је прав — запита је чисто стришљиво Страшимир?

Та ко од звера неби побего, зар курјак чека да му се овца правда, како она није ништа крива — ето недаш ни мени да говорим а камоли њему.

Мало помало и Баћа Страшимир, готово се поче стидити, што је тако натрчо, и да је само мало мекши био, још би молио жену за опроштење.

Тако је то. Доктор кад препише рецепт и нареди како треба да се влада болесник, а овај штогод од наредбе заборави — онда доктор, никад небаца кривицу на медецину, него на болесника, тако и Добрен није крив што његов савет није Страшимира опаметити мого, што није Страшимир уза се и свећу поно, кад му је Добрен тако казо, ал све је то божија воља.

Бог кад оће, кога да упропасти, он му најпре памет одузме, па стога и није вредно световати таког човека; оставте зле, каже Христос, они су слепе вође слепцима, а слепац слепци кад води, оба ће у јаму пасти. Сачувај боже и злотвора, ал кад се једанпут у кући лопов окоти, да су у домаћина и на леђи очи, опет несачува, нашто овај своје нокте пружи. Кад курјак на овце нагрне вашке га огласе; ал на кућна лопова вашка нелаје. Арамије пусте, морају обијати врата; ал кућни арамија узме онај исти кључ с којим газда отвара.